• Home
  • /
  • ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Важно је знати

Шта је интернет и како функционише?

 

Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи. Почеци интернета се везују за стварање ARPANET-а, 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД. Данас интернет повезује милијарде рачунара широм света. Интернет је производ споја медија, рачунара и телекомуникација. Међутим, интернет није само производ технолошког напретка, него такође друштвених и политичких процеса, укључујући научну заједницу, политику и војску. Од својих корена, као једно неиндустријско и непословно окружење везано за научну заједницу, интернет се врло брзо проширио на свет трговине и пословања. Ипак, било је потребно скоро 30 година да се интернет наметне као технолошка иновација која константно трансформише друштво и економију. Интернет је јавно доступна глобална мрежа која повезује рачунаре и рачунарске мреже коришћењем интернет протокола (ИП). То је ,,мрежа свих мрежа” која се састоји од милиона кућних, академских, пословних и владиних мрежа које међусобно размењују информације и услуге (интернет-сервисе), као што су електронска пошта, инстант-поруке (ћаскање, енгл. chat) https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Chat&action=edit&redlink=1 и пренос датотека те повезане странице и документе веба (енгл. World Wide Web).
Појам интернет означава мрежу у коју је повезано више мањих мрежа. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационално-глобална база података). Током 2014. број интернет корисника премашио је 3 милијарде или 43,6% светске популације. Две трећине корисника је из најбогатијих земаља света. Подаци казују да 78,0% становништва Европе, а 57,4% становништва Америке користи интернет.

Моћни рачунари на којима су ускладиштени подаци називају се сервери (они дају своје ресурсе на коришћење). Кориснички рачунари, путем којих користимо ресурсе сервера називају се клијенти.
Количина информација коју веб-сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.
Интернет нема централизовано управљање, нити у технолошкој имплементацији нити у политикама приступа и коришћења; свака конститутивна мрежа поставља сопствене политике. Под контролом су једино два „простора имена” (енгл. namespaces): интернет протокол адресе (ИП адреса, енгл. Internet Protocol address, IP address) и си­стем назива домена (енгл. Domain name system, DNS) које су под контролом „Интернет корпорације за додељивање имена и бројева” (енгл. Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN).

Техничка подршка и стандардизација основних протокола је активност непрофитне организације независних међународних учесника Internet Engineering Task Force (IETF), којој може да се придружи свако са одговарајућим техничким искуством.

Организација која управља Централним регистром националних .rs и .срб интернет домена се зове „Регистар националног интернет домена Србије”, скраћено РНИДС.

ИП адреса – јединствени број који је додељен сваком уређају који је прикључен на интернет и који користе машине у интернет-саобраћају.

ДНС – је хијерархијски систем доделе имена. Захваљујући томе ваш рачунар, односно софтвер на вашем рачунару може да „пронађе” и прикаже вебсајт. На основу делова веб-адресе (УРЛ-адресе, енгл. Uniform Resource Locator, URL adress) уз помоћ система сервера задужених за то, проналази ИП адресу рачунара на којем се налази тражени веб-сајт.
(Извори: https://sr.wikipedia.org/sr/Интернет , https://en.wikipedia.org/wiki/Internet )

Веб-адреса се састоји од назива протокола, ознаке сервиса, домена (који се састоји из више делова а завршава се ознаком домена највишег нивоа – то су ознаке држава .rs, .hr, .uk, .it…) или интернационални домени који указују на карактер веб странице: .org, .com, .net, .info, .biz…), а ако је реч о одређеном документу онда се иза домена налази „путања до документа” и сам назив документа. На пример:

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2016/11/Kratka-objasnjenja-koriscenih-izraza-1.pdf

 

http://означава „протокол” којим се приступа,

www означава да је у питању веб-сервис
.mpn означава да је у питању министарство просвете, науке и технолошког развоја
.gov означава да је у питању владина организација (енгл. government)
.rs означава да је у питању домен регистрован у Србији
/wp-content/uploads/2016/11/ је путања до датотеке на серверу
Kratka-objasnjenja-koriscenih-izraza-1.pdf је назив датотеке

Етика и безбедност на интернету

 

Интернет је јавни простор и зато информације или фотографија коју једном поставите на интернет постају јавне и не можете бити сигурни да их неко неће преузети и користити и да их неће видети и вама непознате особе. Приватне информације (попут адресе и места становања, бројева телефона, имена школе, податка да нисте код куће, или било која друге личне информације о финансијама, здрављу…) о себи, породици или пријатељима никада немојтe делити са непознатим особама.
Користећи интернет и остављајући разне информације о себи ви формирате свој „онлајн идентитет” и остављате своје „дигиталне трагове” („дигитални отисак”). За вежбу, укуцајте своје име и презиме или име и презиме вашег предавача на овој обуци и погледајте „дигиталне трагове”.
Неретко до злопутреба долази путем лажних налога – лажних идентитета. Стога је изузетно важно да при ступању у комуникацију на интернету будемо сасвим сигурни са ким заправо комуницирамо.
На интернету постоје корисници који желе да друге кориснике и њихове податке злоупотребе. То се најчешће постиже путем злонамерних програма, који се једним именом називају малвер (енгл. MALicious softWARE). По начину ширења и последицама које могу да изазову класификују се у вирусе, црве, тројанце, спајвере, адвере… Заједничко им је што су то рачунарски програми који поседују способност да се делимично или у потпуности умножавају на више места, притом инфицирајући различите типове података.
Зато је важно да на свом рачунару обавезно имате инсталиран неки од антивиру­сних програма, који ће вас у највећем броју случајева заштитити од ових злонамерних програма и подешен заштитни зид тј. „фајервол” који штити ваш рачунар и локалну мрежу од злоупотреба. Такође, избегавајте линкове, односно, сајтове са необичним адресама уколико нисте у потпуности сигурни ко стоји иза тих сајтова.
Приликом преузимања различитих садржаја са интернета треба имати на уму и питање поузданости извора. Постоје случајеви када иза неког сајта стоји нека друга организација или појединац уместо оних за које се „издаје” на сајту или да чак на сајту уопште не постоји информација о аутору.
Следеће је питање релевантности извора – да ли су организација или појединац заиста компетентни за област о којој дају информације.
При преузимању података са интернета важно је да имамо критички однос према информацијама и да водимо рачуна о ауторским правима и лиценцама.
Потребно је и да водимо рачуна о језику који користимо на интернету као и о дигиталном правопису. На овом линку можете да се информишете о дигиталном правопису: http://www.istokpavlovic.com/blog/digitalni-pravopis/
Поштујте друге кориснике интернета. Правила понашања (бонтон) важе као и у стварном, реалном свету. Правила понашања на интернету називају се „нет(ет)ика” (Netiquette)
Сајтови о безбедности на интернету:
http://www.pametnoibezbedno.gov.rs/
http://www.pametanklik.rs/

Поделите ове информације о безбедности са својим ученицима сваки пут када вам се за то укаже прилика.

Ауторска права и лиценце

 

При коришћењу материјала преузетих са интернета, али и при објављивању својих материјала важно је да водимо рачуна о ауторским правима – и својим и туђим.
Непрофитна организација Криејтив комонс („заједничко креативно добро”, енгл. Creative Commons, CC) креирала је и дала у употребу копирајт лиценце које су данас широко прихваћене. Неретко ћете на сајтовима пронаћи ове основне лиценце којима аутори штите своја права:

licence

Детаљна објашњења се налазе на линку http://creativecommons.org.rs/?page_id=74
Међутим, свака од њих се може једноставно протумачити уколико разумете основ­не симболе:

tabela-licenci

Ова скала приказује лиценце поређане од оних код којих су сва ауторска права задржана до оних које су потпуно слободне за коришћење и измену у комерцијалне сврхе:

Скала лиценци

Извор: Shaddim; original CC license symbols by Creative Commons [CC BY 4.0 (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0)], via Wikimedia Commons
Више о лиценцама може се прочитати на следећим линковима:
http://creativecommons.org.rs/
https://sr.wikipedia.org/wiki/Кријејтив_комонс

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial