Традиционални приступ припреми наставних програма, којим наставници и стручњаци за поједине области дефинишу програм, у смислу онога што се учи, а програм се смањује на листу тема које ће се предавати (педагошки редукционизам) се данас сматра превазиђеним.
Савремени приступ образовању је усмерен на исходе. У овом приступу се у оквиру наставног програма дефинише шта ће ученик знати или умети да уради по завршетку образовања и учења (модуларни приступ).

Исходи образовања

Образовни исходи се односе на знања, вештине и развијене компетенције, а одређују се на различитим нивоима сложености когнитивних процеса. Дефинишу се у терминима мерљивог понашања ученика и могу се проверавати тј. испитивати. Прво се дефинишу пожељни исходи/резултати учења на крају основног образовања, а после се образовни стандарди могу дефинисати за сваки циклус, чак и за сваку тематску целину. Дефинисањем пожељних исхода/резултата учења започиње процес постављања проверљивих националних стандарда знања, вештина и компетенција које ученици треба да поседују на крају појединог образовног циклуса.
По завршетку процеса образовања или програма ученик ће бити у стању да:
• дефинише, наведе, објасни… (знање)
• Изврши… сечење метала (сече), …постављање мреже (постави)… (вештине)
• Покаже спремност за… тимски рад, поштовање пословног бонтона… (ставови)
Пожељне резултате/исходе учења потребно је дефинисати на различитим нивоима сложености когнитивних процеса. Нивои који се користе у овом приступу усклађени су са Ревидираном Блумовом таксономијом знања и когнитивних процеса.

Ревидирана Блумова таксономија

Бројни аутори емпиријски су проверавали Блумову таксономију и теоријски разматрали принципе на којима је обликована. Према Ревидираној Блумовој таксономији (Anderson and Krathwohl, 2001) именице су пребачене у глаголе којима се описују очекивани исходи. Такође, направљена је и измена у димензијама когнитивних процеса, тако што су пети и шести ниво (синтеза и евалуација) заменили места и прецизније је описана прва димензија. На Слици 60 представљене су наведене измене у Блумовој таксономији.

Ревидирана Блумова таксономија има облик дводимензионалне табеле. Једна димензија је димензија знања (врсте знања које се учи, продукти учења), а друга димензија је димензија когнитивних процеса (процеса који се користе за учење), што је приказано на Слици 61. Димензија знања садржи четири, а димензија когнитивних процеса шест нивоа. Виши нивои укључују ниже нивое и представљају сложенија знања и сложеније процесе. Овладавање вишим нивоом подразумева да је овладано свим нивоима који се налазе испод тог нивоа. То значи да је ова таксономија хијерархијска класификација процеса и продуката учења (Граховац, 2006).
Дакле, Ревидирана таксономија укључује две димензије сазнавања (Anderson and Krathwohl, 2001):

• знање (врсте знања које треба научити):
  • знање чињеница (чињенично знање),
  • знање појмова и структура појмова (концептуална знања),
  • знање поступака и процедура (процедурална знања),
• учење сазнајних процеса потребних за стицање других знања (метакогнитивна знања);
  когнитивни процеси (процеси које треба користити за учење).

Димензије когнитивних процеса, односно глаголи који се користе при дефинисању процеса (који се користе за учење) и примери задатака су (Anderson and Krathwohl, 2001):
1. Памтити: препознати, дефинисати, описати, идентификовати, означити, набројати, именовати, репродуковати, изабрати, изнети, присетити се.

2. Разумети: разликовати, израчунати, објаснити, навести пример, рећи својим речима, разјаснити, протумачити, извести закључак, парафразирати, предвидети, преиначити, резимирати, преуредити, представити, превести, адаптирати.

3. Применити: променити, изабрати, израчунати, показати, развити, открити, употребити, искористити, управљати, модификовати, организовати, предвидети, припремити, произвести, повезати, преструктурирати, показати, демонстрирати, решити, пренети, употребити.

4. Анализирати: упоредити, рашчланити, резимирати, открити, разликовати, препознати, приказати у кратким цртама, указати на важност, повезати, изабрати, одвојити, преиспитати, супротставити, препознати неизречене претпоставке, разликовати чињенице од закључака, разликовати узрок од последице, одредити релевантност података, категоризовати, комбиновати, саставити, модификовати, преуредити, реконструисати, реорганизовати.

5. Евалуирати: проценити, аргументовати, вредновати, упоредити, закључити, критиковати, објаснити, интерпретирати, просудити, повезати, резимирати.

6. Креирати: конструисати, планирати, осмислити, поставити хипотезе, развити, створити, продуковати, реорганизовати.

Промењена улога наставника

У овако организованој настави се мења и улога наставника. Настава је окренута ученицима, а не наставнику. Ученици су одговорни за гледање видеа и постављање адекватних питања. Наставник је једноставно ту да даје повратну информацију.
Уместо видеа, може се користити аудио запис (подкаст) или снимак часа на коме наставник предаје (скринкаст), који је наставник припремио или преузео, а који одговара врсти наставног садржаја и циљевима наставе.
Улога наставника у учионици се мења тако што он има више времена да помаже ученицима, а не да даје информације. Оваква организација омогућава наставнику да више времена посвети ученицима који спорије уче. На тај начин, добија се измењена улога наставника у школи, он постаје неко ко (има времена да) се бави сваким учеником понаособ и може да буде руководилац, организатор, ментор.